Detoksikacija podataka: Kako da povećaš
svoju digitalnu bezbednost
Smanji svoj digitalni trag i povećaj svoju bezbednost mobilnih uređaja.
Video: Aleksandr Ivanjec / Stocksy
Ogromne povrede podataka, kršenja privatnosti i procurele lozinke. Uključi režim panike. Digitalna bezbednost je jedna od onih stvari na koje obično ne mislimo dok ne počnu da iskaču u vestima (ili doživimo bliski susret). Ne brini, nećeš morati da do kraja života izbegavaš da se prijavljuješ dajući svoju e-adresu, niti da prekrivaš kameru telefona – sem ako ti je to navika. Evo nekih smernica kako da smanjiš svoje prisustvo na internetu pretvarajući bezbedno surfovanje u naviku.
Sakrij tragove
Otkriješ fantastične čizme na internetu, ali odložiš kupovinu za neki drugi dan (npr. kad primiš platu), a onda shvatiš da te upravo te čizme spopadaju na svim tvojim društvenim mrežama? Pa, dozvoli da te ova prepredena – iako genijalna – marketinška taktika podseti na to da tvoje internet pretrage nisu baš skrivene od svačijih očiju. Osim redovnog brisanja istorije pregledanja, kolačića (podataka koje sajtovi koriste za potrebe praćenja) i keširanih (nepotrebnih) datoteka, probaj da koristiš režim inkognito surfovanja. Ova funkcija privatnog pregledanja briše kolačiće na kraju svake sesije, što znači da će tvoji podaci o ličnosti i prethodne pretrage biti obrisani čim zatvoriš taj prozor. Ovo često ume da bude vrlo korisno, recimo ako želiš da se prijaviš i proveriš poštu na nekom javnom računaru ili ako ne želiš da te određene čizme iznova mame na kupovinu.
Čuvaj se sumnjivih izvora
Slab ti je signal kod kuće? Najlakše je da se nakačiš na bežičnu mrežu obližnjeg kafića, naročito ako ne traži lozinku. Međutim, rizici besplatnog i javnog Wi-Fi-ja mogu biti veći od pogodnosti. Pošto nebezbedna Wi-Fi veza ne koristi bezbednosno šifrovanje, biće izložena svaka informacija o tebi koju pošalješ na internet (npr. tvoji podaci za prijavljivanje, kućna adresa i podaci o bankovnim računima). Isto važi i za unos osetljivih podataka u neodobrene aplikacije. Kad god je moguće, povezuj se na bezbedne javne mreže, a aplikacije preuzimaj iz zvanične prodavnice svog telefona. Ne zaboravi da instaliraš redovna ažuriranja telefona koja se tiču operativnog sistema i bezbednosti, otklanjaju nedostatke uređaja i štite tvoje podatke o ličnosti.
Potraži nagoveštaje
Program za e-poštu će u većini slučajeva biti dovoljno pametan da isfiltrira sve sumnjive (ili fišing) e-poruke iz tvog prijemnog sandučeta, ali ima i dosta onih koje će se provući. Pre nego što klikneš na neku vezu ili otvoriš neki prilog, pažljivo pročitaj celu e-poruku. Probaj da uočiš bilo kakav pokušaj pošiljaoca da te navede da posetiš neki sajt ili pružiš svoje podatke o ličnosti ili novac, jer „u suprotnom…”. Čak i ako je adresa e-pošte pošiljaoca tačna i deluje kao da pripada nekoj društvenoj mreži, firmi ili ustanovi čije usluge redovno koristiš, bolje je radi potvrde otići direktno na taj sajt ili napisati novu poruku i poslati je na potvrđenu adresu. U njih spadaju i adrese iz tvog pouzdanog adresara. Uvek postoji mogućnost da je nalog nekog tvog prijatelja hakovan. Zato se upoznaj sa nekim čestim fišing prevarama i naznakama istražujući na internetu i prijavi nadležnima sve sumnjive e-poruke.